Nije mi lako da opet ostanem sam jer tvoje u devet ja ipak najbolje znam i nije sve jedno da uvijek izgovor budem pogledaj malo, neki se još i trude Bolje ovako pa šta nam Bog da bolje za tebe za mene ko zna Ne želim da me nosiš na duši da suza ti krene kada razbistriš glavu srećna dođeš do stana i pred vratima ugledaš mene Ne želim nikada da me se sjetiš kad ti dosadno bude lukavo promoliš pogled lažni osmijeh navučeš jedno izvini ne mijenja ljude Ne mogu više da budem broj dva koliko boli znamo jesen i ja ne želim više da ti olako praštam da budem iskreno voljen o tome jedino maštam Bolje ovako pa šta nam Bog da bolje za tebe za mene ko zna Ref. Ref.