Ponoć je, plašim se da spavam i sanjam ove reči krišom pisane za nju meni je trebao još samo korak do sna a onda odnekud ona se pojavila Od senke na zidu sam mislio da plamen sveće igra se, ludim ja dovde mogu, a dalje ne Meni je trebao još samo korak do sna a onda odnekud opet se pojavila Ref. Staru sam mrežu kidao od straha do radosti da li sam možda zaspao bez daha u mladosti U nju sam se slatko upleo od straha do radosti i svoju samoću zauvek sa njom sapleo Koliko sam mostova noćas na nju misleći prešao, ludim možda sam puno popio kad svaki od njih sam imenom njenim nazvao i sve, sve je to samo da bih je prizvao Ref. 2x Sapleo, sapleo