Pušim na prazan stomak nadam se prepoznaćeš moj kašalj još uvek noću bauljam solo po smrznutom blatu idem kroz vreme Sećam se baš svake reči i brkova od sušenih algi naš je grad nestao sa karte nakon tebe su zatrovali reku Dok lisice tumaraju po tami rekla si, daj mi svoju ruku pipni, topla sam dole I kada se voda povuče na pesku se vide skide i tragovi zaronila si duboko još uvek čekam da izroniš Htela si da ti naslikam portret pogledom umesto ulja i akrila tvoja oznojena kosa te noći dobila miris tempentina Prespavali smo u šatoru goli dok vani su mamuti gazili mesec ne događaju se stvari u isto vreme neke od njih dočekati nećeš