Mi smo iste godine u zemlji gde je nebo najbliže ugašena sveća meni miriše sve tri boje, kako okreneš Kao da sam noći spavao uz konje za ratove što prolaze kroz polje i u svadbu svoju kroz drvored jurio pa mi na reveru ružmarin miris'o Ne otprežite mi konje svatovske nek' se svakom vino daruje za sreću našu neka nazdrave ne otprežite mi konje svatovske Znam šta misliš, mati rođena ona nije mene čekala al' šta će mi tužna, bespomoćna osveta oproštaj je nama potreban Jer ni dana više ne mogu bez nje opraštaj je potreban da bi se živelo dalje da bi večera bila spokojna a kapija naša okićena