Jednom kada stvarno budeš sama i kad ti dosadi sav ovaj jebeni svet ti seti se prašine što se digla kad sam tad otišao pognute glave u zaborav I tada ćeš možda i moći da zažmuriš i setiš se mojih reči što si htela da zaboraviš što pre mojih usana što nekada grejale su te A sada si sama i ja to dobro znam jer sve što ti nedostaje mi dolazi u san A ti imaš sreću i dom svoj a ja pijem zbog tebe svaki dan i ne znam sad da li sam još živ I nekad plačem jer znam da je kraj i tvoje ime pijan ponavljam kao kula od karata srušilo se sve ali nikad nisam prestao da volim te Kiša pada, ja stojim sam na uglu kunem Boga što sam živ pod tvojim sam prozorom skoro svaku noć ja želim da te vidim i da kažem nisam kriv Seti se reči što sam nekad rekao usana mojih kojim sam te ljubio a ti imaš sreću i dom svoj a ja pijem zbog tebe svaki dan i odlazim suviše daleko