Ti tjeraš misli na lutanje sve, što sam mislio da znam sad postaje leptir spreman za puštanje A ja, bit ću onaj, koji zna da nakon svakog završetka hrabro kreće ispočetka Ref. Previše glasova u mojoj glavi je k´o da protiv sebe radim kad te poslušam, ipak, mogu sam Reci mi sad kad smo, napokon, sami ostali već je previše sati već je zaspao grad Reci - jesam li onaj, koji pati ili onaj, koji nikad neće zvati Sad je vrijemo da polako kreneš prema vratima a ja ću mislima crtati oči tvoje opet, i opet, ne trebam boje A ti ćeš i dalje skrivati ono, što smo imali, ne može svatko sad sve se čini gorko-slatko Ref. Koliko sam dana i sati čekao da se vrati onaj čovjek, koji zna da vrijeme krati Propuštene pozive sad zbrajam nažalost, ipak ne sanjam već je previše sati već je zaspao grad Reci mi sad kad smo, napokon, sami ostali već je previše sati već je zaspao grad Reci mi, reci mi sad kad smo, napokon, sami ostali reci - jesam li onaj, koji pati nikad neću znati