Gradom se lenjo spuštalo veče na staro mesto sam svratio šanker mi pruža čašu i reče - u zdravlje, kad si se vratio Sve neke dobro poznate mi face u uglu džezer klavir uporno gnjavi pijane droce pogled ka meni bace piće za sve, samo da me niko ne davi Napolju kiša dosadno pada skupo je, glupo je da se pije ustajem umorno i šta sada u gradu se ništa promenilo nije I shvatam da više ništa nije kao pre nije od pića, nešto drugo mene streca dao bih sve da mogu otići do nje bojim se samo, otvoriće mi deca Vreme prođe, ja sam tu i stalno mislim na nju jedna želja i moj glas da vidim je bar na čas Idem do crkve svetog Marka znam kasno je sada okajati greh i kao da trči ka meni iz parka u ušima odzvanja njen mi smeh I konačno shvatam da bila je u pravu da više se šansa meni baš ne pruža ostaje samo da smirim glavu ili odem i prebijem joj muža Sutra ću sigurno da odem dalje nervozno gasim cigaretu jer nju mi Bog više ne šalje i ništa mi važno nije na svetu Jednom u Beogradu jednom u Beogradu