Može bit da san potrošija i ono malo suza za navodnit dolinu sevdaha i bluesa Svit je tužan tu nikad neće bit pravde za one koji žele samo da žive i rade i samo vole i smiju se svemu ka viču A ja se pitam ima li smisla pravit diču donosit ih na svit di su život i sloboda ka roba koju će neki moćnik prodat I ove stare melodije bude memorije čiste nostalgije i ne znan šta mi je Stari s bafama stara s ogromnom trajnom sestra i ja, cili umazan slajom i sve je daleko i tajno al' ditetu sve je sjajno Znan ni onda nije sve bilo bajno pari mi se puno lipše i ove kapi kiše kao da šapuću nikad više Jer sve prolazi ostaje samo u nama u srcima, u umu, i foto albumu priča svaka slika Da ne zaboravin nikad nasmijana lica nekih starih prika nekih nema više, ostale su sjene mora bit da i s njima nestaje i dio mene Al' vrate ga kiše i vitar s juga neka stara pisma nostalgija i tuga Nekad se pitan je l' tribalo sve baš tako bit, pa mislin tribalo je bit kad je proklet ovi svit I dobri ljudi uvik izvuku deblji kraj zato se nadan da postoji i pakal i raj Neki viši sud, Božja pravda da presudi i kazni svakog onog gada željnog rata i žednog krvi Al' ko je bez grijeha nek baci kamen prvi ironično zaista, da citira Krista jedan od onih šta je odgojen u obitelji ateista U mraku, u miješanom braku u nekoj dalekoj zemlji sad je samo u zraku i baš me je tamo donila roda Da ne mržin i buden pošten iskren i odan a razliku između zla i dobra nisan naučija ni od fratra ni od hodže ni popa A kad su zavladali oni šta su pali s kruške Božji ljudi su blagosovili puške ovce slali u smrt za svoga Boga jedinoga za ludilo svoga ideologa I kad zavlada mržnja razum nije lijek i ludilo uvik promijeni tijek povijesti i ispiše novu krvavu stranu u zemlji seljaka na brdovitom Balkanu Zato letin visoko iznad napaćenog tla daleko iznad poimanja dobra i zla Visoko gore ka suncu u nebesa di se gužvaju poruke sms-a iz ovog vrimena izlazim van i zaranjan u neki davni zaboravljeni san Neki bolji dan, pun smija i viča di su sritni ljudi i njihova diča i gledaju u sutra, ozarena lica Puni nade, u tom svitu pravde jednakosti, bratstva i slobode u svit ljubavi me misli vode I još uvik virujen da će na ovoj planeti jednog dana svi ljudi moć živit sretni Razum, ljubav i znanje izgradit će raj i znaj neće biti ironije za kraj