Pogrbljen sedi uz jutarnju kafu u politici čitulje gleda njegovih drugova sve je manje i on je spreman da se preda Ponekad mi je krivo što ne viđam vas više što vas vetar ispred mene k'o prašinu briše u svojoj sobi sedim, slike prolaze dok pišem neke neću videti kad prestanem da dišem Idemo još jednom, 'ajde još jedan krug čaša za čašom za svakog ko je bio tu za sve one što su otišli, u srcu su lažne drugove ko jebe, neka putuju Svaki dan to gledam, pravih drugova je manje nigde ih nema kad u pitanju je sranje tu su kad im trebaš il' te gledaju kroz pare u lice ti se keze s' pričom "Gde si, care" Zato u zemlju piće prolivam za prave što u mislima su s' nama, svaki dan nam fale za naše stare borce s' betona pale život nije jedan i ja sam spreman Ref. 2x Njegovih drugova sve je manje sve je manje njegovih drugova sve je manje sve je manje i on je spreman da se preda život nije samo jedan Neka me pamte samo po dobrom delu neka pamte one dane bez ožiljaka na telu neka pamte, neka pamte ulicu i kraj ovakvi kao mi ne odlaze u Raj Neka me pamte ulice moje koje noću nisu bile same kad je bilo teško došle su k'o rame, k'o rame neka pamte da trpeo sam rane kad su oduzele pamet neka me pamte da bio sam budala Da voleo sam život, ulice Beograda prijatelje, žene, sam umeo da cenim voleo sam svoje ovim srcem celim moju dušu njima nek' ponese vetar Kad na nebo odem da sa njima opet budem srećan toga dana hoću slavlje neću suze da vam gledam gore kada odem slava biće večna Ref. 2x