REF. Od kraja do kućnog praga Život je pesma stara Sudbina nam je borba Duša nam puna žara BORE: Na kućnom pragu gube život ko će da ga brani Na asfaltu pukotine otvorene rane zašto se kurčite i lajete na mene A iz sene ko od stene jedan direkt kada krene Pobednički gen, alfa, nikad ne zaboravi I žene lavice dinari, evri, dolari Navikli smo na probleme s' njima smo se rodili U kafani na ulici trošili provodili Sad plaćam račune vidim vaša prava lica Možda sad ti veruju al' čuće da si pica Nemam šta da lažem hoću pare volim život A deci je poruka da ne veruju nikom Slikaju se s' nama kad me vide grle me U restoranu nas posluže najboljim iz kuhinje Imam poštovanje jer ga dajem pa se vraća Vide oblik lobanje znaju da smo braća REF. Od kraja do kućnog praga Život je pesma stara Sudbina nam je borba Duša nam puna žara STEFAN: A bili smo mladi golobradi, deca Grad disao je tiho mi bili smo na zgradi Ništa nije moglo da nas iznenadi, baš ništa Bilo je napravi il' ukradi ili otmi Mi smo ponašanje poneli iz kuće Vremenom smo postali nadahnuće Nastojimo tako da bude u buduće Jer nismo pijana priča u svanuće REF. Od kraja do kućnog praga Život je pesma stara Sudbina nam je borba Duša nam puna žara (x2)