Kad bura me prene, a noć dušu zgrije sidnen di bi otac sidija prije kroz pirju točim svoj život na stol šparam kapje smija, a prolivan bol Sve moga bi minjat ma njega ne dan to staro drvo još samo ja znan jer očima sveca kad u mene gleda odriješi mi grope od sebe mi ne da Ref. Svaki friž na stolu reže, para, siječe suzon inkolajen ono pinku sreće ka lupež u mraku ja kradem sve s reda lipote gladan ljubavi žedan Od roda mi nitko tu više ne sidi a s katriga praznih sve prošlo me slidi u meni duboko je molitve glas tu je za stolon bija raj i spas Ref.