Još jedan prođe dan tuđim suncem obasjan već odavno tuđi zrak ja dišem i sam sam sebi stran hrast iz zemlje iščupan da ne nađem korijen nikad više I mira nemam ja jer duša moja zna da vrijeme nikog vratit neće tek pod tuđim nebom znam k'o slamka na vjetru sam daleko od doma i od sreće Ref. Oči kad sklopim umorne u san mi dođu tambure i vrani konji gizdavi jure dok se ne razdani jure kao nekada, meni više nikada Al' možda dat će Bog da do kraja vijeka svog starom kraju opet pružim ruke pa ne tražim puno ja miris sijena košena i djetinjstva moga drage zvuke Ref. 2x