Ja sam uvijek gazda bio k'o u onoj priči od jutra do jutra nemo'š salaš moj obići imo sam dva rasna vranca, spenzle, sat i zlat od lanca metio bi da se sije kad nediljom tiram kočije Došlo vrime da pronađem si snašu po miri i naš'o sam onu kojoj vrag iz oka viri mislio sam što je loše, dukati su da se troše a kad zadnji krajcar nesta, izgubi se moja nevista otišla je i sve uzela, sat i lanac, konje, kočije Slavonijom predu žice to divane tamburice od večeri pisma slinga ravnicom Kockar ide mojim tragom bacim flip sa samim vragom poslije probam grihe križa s krunicom Da prokockam svo imanje i proćerdam blagostanje ne bi se za prvu granu tražio Kad bi tebe izgubio ne bi ni tren dvoumio sa svitom bi lako se oprostio Ref. Ti moja lipa Slavonko okreni suknjom široko nek' sjaje čizmice crvene pa nek' svaki đilkoš krene svojoj kući nesretan Zapleši lipa Slavonko podigni nosić visoko nek' me mrze što ja mogu uzalud se mole Bogu bit ćeš moja, dan za dan Niko ne zna, varalice izvezla si potajice na šifonu moje ime namjerno Pa sad pratiš da ti mati kad u tvoju sobu svrati ne otkrije moje ime slučajno Ref. Sada opet ja momački odlazim na sajam pa kočije tri naručim uzmem ih u najam Spenzle s onom prvom krene druga vozi samo mene treća, e to mi je diku da mi vozi muziku Ref.