Ja uvek vidim greh i uvek prvi ma koliko bio oprezan i mali ja ga vidim i ja sam uvek tu Ja sam spontan kao munja ja sam prirodan čin ja sam pravde šraf eto dolazi da udari paraf Da me bije glas da me ima svuda da ih sečem posle konopca i ropca milosti nema, nema šala za njih je moja četa, četa kanibala Eto dolazi ko vetar eto nas nosi kao glas kao silan at što prašina prati iza horizonta Da sam zajeban kao Atila Han i mesto mača nosim šat-gan i daga daga, da ga kada čujem volim taj zvuk i tada psujem Pljujem, svaki novi leš a šta je dalje to je jasno kao dan puni šat-gan Puni šat-gan hoću da prosi, hoću da moli hoću da oseti da ga zaboli ološ, pada u koš pred noge Jer sam dželat, egzekutor grešnih ljudi zadnji tutor eto ih krati prosto ko dlanom o dlan puni šat-gan Da sam zajeban kao Atila Han da me bije glas da sam zajeban kao Atila Han da sam zajeban Na strujanju zraka se čuju i njišu kosti o niti da li bi i ti iza horizonta Da iskopa te pas i ptice nađu rasutog po zemlji nad grobom i da se slade tobom iza horizonta Da sam zajeban kao Atila Han da me bije glas da sam zajeban kao Atila Han kao Atila Han