Ubija zadah, zatvorena soba oduzima mi svest, ko da sam iz groba tamni oblaci, nad zgradom mi se guze oni nikako da odu, lagano puze Beživotno gledam, naspram mene ja sam pravi negativ, svoje sene sa senkom svoga tela, najradije plešem nek izbacim seme, jer nju ne mogu da krešem Nek izbaci seme Hranim se lenčarenjem, škodi mi kad mislim kada organ mi se digne, ponosim se tim dokono sedim, hoću malo vode ali nikome ne donosi, tada senka ode Niko me ne trpi, čak ni stvari svoje sobe go gledam prazan ormar, nema garderobe izas' sam takav na terasu svoga stana u nadi da ću pošebati ženku gavrana Gavrana Ubija zadah upija zrak