Toliko toga trebalo je da ti kažem Al' valjda su mi druge stvari bile više važne A kako neko reče vreme neumitno teče I tanku nit života jednom zauvek preseče Dobre stvari nisu večne, ostaneš zatečen Poražen i nedorečen, jer sada si već sprečen Reči reči koje leče, kao na primer "Volim te" U afektu sam rekô svašta, izvini, molim te Bio sam sebičan, frenetičan i preplašen Postô sam ravnodušan, valjda zato i ne plačem Blaziran i grešan stojim, zagledan u bezdan Dok tražim odgovore od onog gore što sve zna Previše fokusiran na sitno, slep za bitno Kol'ko puta si mi rekô da to promenim pod hitno I nadam se da jednog dana uspeću u tome Jer u protivnom, strahovi te slome na atome S neba smeši mi tvoj lik Od kad promenio si oblik Sa mnom si 24/7 Zato uvek sam plus jedan Vraćam kazaljke na satu Ali to ne vraća mi tatu Ipak, odbijam da shvatim Da ne mogu da te vratim Ponekad čujem kako psuješ, uši mi zabruje A tad se samo osmehnem i kažem sebi "Tu je" U srcu mi je uramljena slika tvoga lika Ćale, od kad nisi živ, u meni življi si no ikad I hvala što si nas učio životu I da cenimo dobrotu, i da vidimo lepotu Tamo gde je možda nema, bar ne na prvi pogled Niko ne zna kuda nas putevi gospodnji vode Kažem hvala što si nas čuvao od zala Želim da te pozovem, al' gore nema signala I zato pričam sa sobom kad bih da pričam sa tobom Jer onom tebi u sebi nikad nisam rekô zbogom Mislim da Miloš ima tvoje osobine Srećan sam jer moj sin nosi tvoje ime Daša pominje te često, biće da joj baš nedostaješ Otišô si Bogu, al' sa nama večno ostaješ S neba smeši mi tvoj lik Od kad promenio si oblik Sa mnom si 24/7 Zato uvek sam plus jedan Vraćam kazaljke na satu Ali to ne vraća mi tatu Ipak, odbijam da shvatim Da ne mogu da te vratim S neba smeši mi tvoj lik Od kad promenio si oblik Sa mnom si 24/7 Zato uvek sam plus jedan Vraćam kazaljke na satu Ali to ne vraća mi tatu Ipak, odbijam da shvatim Da ne mogu da te vratim (Vratim, vratim, vratim) (Vratim, vratim, vratim) (Vratim, vratim, vratim) (Vratim, vratim, vratim) S neba smeši mi tvoj lik