Niko me nikad nije pit'o, nije pit'o što Što radim, to što radim kada uzmem mikrofon Ali Struka kako to, ja sam čuo da si student Skapiraj me, samo radim ono što najbolje umem Pričam o ljudima, vremenu i mestu u kom živim O pričama što čujem, o sranjima što vidim I neka mi neko kaže kako ne bi hteo lovu Kao ne bi hteo ribe, kao ne bi jeb'o ovu Ljudi žele da me čuju, jer zvučim kao san Ali ironija svega je toga sam realan Jeste ja sam dobar momak, mojne pogrešno da shvatiš Al' nisam brate debil, da te pustim da me kratiš BG ume da izvuče, najgore iz mene Kada vidim kako tuče moje ljude Moje žene, moje drugove, ortake Momci života su željni Ali završe na klupama sa iglama u veni REF. Znam da zvučim kao san (x3) Ali ironija svega je toga sam realan Ovo je nešto najrealnije što ikad sam napisao Da nisam bio realan, danas ne bih ni disao Da nisam bio realan, nikad ne bih zablistao Ja pričam ovu priču, al' oni ne vide smisao Struka je specifičan spoj, fiktivnog i realnog Pa mnogi osporavaju kredibilitet tela mog Al' moje reči krvave, svaki stih je proliven To je istina o gradu gde ti isti ljudi žive Pa mi nije jasno kako, oni ne mogu da vide Svu tu patnju, svu tu bol i kuda ovaj narod ide Brate nisam kriminalac, al' pričam o kriminalu Zato ljubomorni reperi kažu, slušaj budalu Veruj prič'o bih o cveću, kad bi ono ovde raslo Ali pričam o Beogradu jer tu sam brate ras'o Zato nemoj da mi pričaš, da ne znam šta je to Rođenog brata sam izgubio, a to je dovoljno To je bol truo, koren, tu je problem, pa sam pukao Bio sam tučen, ali i ja sam tukao Pre nisam im'o šta da izgubim, sad' imam puno Jer pre sam bio pijun, sada sam figura s krunom REF. Znam da zvučim kao san (x3) Ali ironija svega je toga sam realan Ovo je nešto najrealnije što ikad sam napisao Da nisam bio realan, danas ne bih ni disao Da nisam bio realan, nikad ne bih zablistao Ja pričam ovu priču, al' oni ne vide smisao