Nemamo vremena da sednemo u trci smo sa vremenom Al' bilo kako bilo brate moramo da jedemo Sa petnest si osedeo a dal' je išta vredelo Jer sećanje na dobre dane vremenom je bledelo Pa problem kad se dešava se dešava sa razlogom A problem kada rešavaš ne rešavaš dijalogom I rekli su ti da su čudni putevi gospodnji Jer poslednji će biti prvi, prvi biće poslednji Pa dosledni će opstati a nedosledni propasti Život servira sranja koja ti se neće dopasti Kad najbolji ortaci postanu ko stranci Jer jedan ima malo više dinara u šaci Svi bi hteli parče slave a u slavi ti je ponor Sad u duši mi je nemir a u glavi mi je horor Neke ljude stvarno voliš, voliš skoro kao rođene Pa isti te zajebu to zaboli ali prođe te Svakog dana, koračam pratim znakove kraj puta Svakog dana, se snalazim da izguram do sutra Svakog dana, se čuvam da me igra ne proguta Kao izgubljeni dečak ulicama grada lutam Svakog dana, koračam pratim znakove kraj puta Svakog dana, se snalazim da izguram do sutra Svakog dana, se čuvam da me igra ne proguta Pa se pomolim kad legnem (onda iznova izjutra) Hoću da osetim kako je kad novac promeni nas Dal' su tu oni što su davno voleli nas Kako je kad se svaka riba žulja na kolenima U sebi broje dinare, stižu u rojevima Sa drugima nemoj da porediš nas To sam što sam svuda govedina, a ja pospan u pola osam Da novčanice vadim iz štosa a ne iz nosa Taman ten plava kosa droljo gde si bila do sad Jedna ljubav za moj ćošak što ne daju da potonem Stani, da beton zaspem za sve pokojne Ja živim za tebe sine da dam ti sve te poklone Koje ja nisam im'o a loše vreme prošlo je A ko bre jebe dokone jer samo troše dane Ja gledam ih sa strane igram igru natenane I krene li kiša, bice nam teže na penale Na sve ili ništa, bitan je kraj jer on zna sve Svakog dana, koračam pratim znakove kraj puta Svakog dana, se snalazim da izguram do sutra Svakog dana, se čuvam da me igra ne proguta Kao izgubljeni dečak ulicama grada lutam Svakog dana, koračam pratim znakove kraj puta Svakog dana, se snalazim da izguram do sutra Svakog dana, se čuvam da me igra ne proguta Pa se pomolim kad legnem (onda iznova izjutra) Polako ali sigurno ovaj grad me ubija Stojim tu na uglu sine gledam slušam upijam I prepuštam se muzici policijskih sirena Ispreseca me psovkama s' košarkaskog terena Reci brate da li osećaš kako BG diše A ispovesti ulice me teraju da pišem Pa se pitam dal' je išta ikad imalo smisla Il' je bilo uzalud k'o neadresirana pisma Brate isto je severnije Tripuješ tu drugu priču ali isto meni je Pola kraja po stanicama klinci sa prangijama palicama Isti život svuda a druga slova na tablicama Pa da li ima smisla da uopšte išta pričam Ja gledam samo svoje i video ništa nisam Neko misli na mene kad se poklope kazaljke Ovaj put si ti gospode nadam se Svakog dana, koračam pratim znakove kraj puta Svakog dana, se snalazim da izguram do sutra Svakog dana, se čuvam da me igra ne proguta Kao izgubljeni dečak ulicama grada lutam Svakog dana, koračam pratim znakove kraj puta Svakog dana, se snalazim da izguram do sutra Svakog dana, se čuvam da me igra ne proguta Pa se pomolim kad legnem (onda iznova izjutra) Svakog dana, koračam pratim znakove kraj puta Svakog dana, se snalazim da izguram do sutra Svakog dana, se čuvam da me igra ne proguta Kao izgubljeni dečak ulicama grada lutam Svakog dana, koračam pratim znakove kraj puta Svakog dana, se snalazim da izguram do sutra Svakog dana, se čuvam da me igra ne proguta Pa se pomolim kad legnem (onda iznova izjutra) (Udarce sam prim'o, niko nikad nije pomog'o Udarce sam prim'o, niko nikad nije pomog'o Udarce sam prim'o, udarce sam prim'o Sada shvatam bato da to dosta mi je pomoglo) (Udarce sam prim'o, niko nikad nije pomog'o Udar-udarce sam prim'o, niko nikad nije pomog'o Udarce sam prim'o, uda-udarce sam prim'o Sada shvatam bato da to dosta mi je pomoglo)