Bože, tobom sam vođen Stvorio si svaki dan Pa tako i ovaj Ne znam šta je miran san Osjećaj je grozan Bože, tobom sam vođen Nek bude kako bude Nek ostanem bez vođe Bože, samo učini Ovaj dan da prođe Moram natrag za Dublin, novi posao čeka Nova radna sredina, novi stres iz početka Kako se sabrat i bit trijezne glave Trebam da život, na kratko stane Ali život je krut, pa te stjera u kut Želim bit tu, ali moram na put Treba ganjat plaću, treba plaćat ratu Vrijeme je za povratak imigrantskom jatu Zar je stvarno sve u novcu Pitam se dok vozim prema Jordanovcu Ako odgovor je ne Zašto napuštam tatu koji dao mi je sve Temu odgaðam za kasnije Trebam se uzemljit i razmišljat jasnije Od kad došao sam, svi govore mi - smiri se Moraš bit snažan i pozitivan, s tim pomiri se Al ne ide, emocije divljaju Najbitnija osoba, u životnom je smiraju Noć je i dolazim kasno Danas zadnji dan je s tatom To posve mi je jasno Bože tobom sam vođen Stvorio si svaki dan Pa tako i ovaj Ne znam šta je miran san Osjećaj je grozan Nek bude kako bude Nek ostanem bez vođe Bože, samo učini Ovaj dan da prođe Vani smo i pričamo, zapalio je jednu Pokušavam se smijat al samo osjećam bijedu Jedva cijedim riječi, al koji kurac reći Nevidljiva sila, riječi mi priječi A vidim da i tati je već sveg dosta Od silnih posjeta, posta Bez snage će ostat Tata, ajmo, otpratit ću te do sobe Al ne želim ić do sobe Vlastite me riječi lome Uđemo na kratko, u bolničku kapelu Prekrižit se pred Bogom, na raspelu Koristim trenutak na samo I zagrlim tatu snažno Govori mi sine, nemoj Danas imao sam kemo Strah me te dotaknit Ne želim te ozračit Tata, ne znam o čem pričaš i - boli me briga Oprosti mi za sve Ne mogu si oprostit što ću otić Beskrajno te volim Ne podnosim da te boli Divim ti se ćaća, ne znam da li shvaćaš Sve radio si kako treba, fala ti do neba Putem do sobe, gubio sam živote Ko mačka, svih devet Zagrnuo ga dekom, polego u krevet Zbogom tata, sutra letim Zovnem te kad sletim Zbogom sine, pamet u glavu, i pazi se Može, kad sletiš, javi se Odlazak, ljubim tatu u obraz Odlazak, ovo je poraz Vozio sam doma, vrištao od bola Tresao se i trgao volan Zvoni mobitel, zove me brat Kaže, moraš na kočnicu stat, moraš se sabrat Gle, brat, volim te, al, nemoj srat Kad ću plakat, ako neću sad? Bože tobom sam vođen Stvorio si svaki dan Pa tako i ovaj Ne znam šta je miran san Osjećaj je grozan Nek bude kako bude Nek ostanem bez vođe Bože, samo učini Ovaj dan da prođe Isti dan kad sam sletio Pred komp sam se zalijepio Počeo editirat “E moj Matane” video Tata ne smije otić, a da nije ga vidio Sve je predvidjela, ta pjesma greza Na koji način - ne znam Sve je u njoj, moj odlazak, moj povratak Smrt oca, krug života Sve se ponavlja, nikad nije bilo jasnije Samo netko vidi ranije, netko vidi kasnije To malo video materijala Što smo snimili na brzaka Smonto sam, da pogleda tata Buraz je snimio video Kako tata gleda video Pazi, plakao sam jer sam otišo od ćaće Dok gledam kako ćaća plače Jer je ošo od svog ćaće Bit će da se plače Kad te odvoje od drače Bože tobom sam vođen Stvorio si svaki dan Pa tako i ovaj Ne znam šta je miran san Osjećaj je grozan Nek bude kako bude Nek ostanem bez vođe Bože, samo učini Ovaj dan da prođe Što se mene tiče, ja sad putujem irskom Posao mi ne da, da se posvetim bitnom Klijenti su mi bolnice i starački domovi Kad uđem unutra, pred očima mi grobovi Hodnicima hodam, ko irski vučji hrt Mirišem samoću, patnju i smrt Potpuno sam bezglav Al ne dam da se predam Promjenio mi se mentalni sklop Hodam prazan ko oklop Stari je promjenjivo Čas bolje čas gore Odlučili smo, letimo, uskoro dole Rano jutro, subota, 24-i deveti Mobitel mi zvoni, mobitel se krevelji Buraz plače, znajuć njega Znam šta suze znače Neće još dugo, buraz Ne znam šta da radim Umire stari, buraz Ne mogu da ga spasim Brte, smiri se, puno je na tebi Šta do sad si izdržo, ja ni pola ne bi Daj ga na telefon, da mu kažem da sam tu Buraz, ne može te čut, bunca ko u snu Al evo, pričaj nešto Reko sam mu 10 puta da ga volim Da smo uz njega - i da - dolazim Čekaj me, izdrži još malo Moram bit kraj tebe tamo Želim te zagrlit samo Zakuco sam, jebeni mob u pod Polulud, spremio kofer za put Sad taksi nas vozi U budućnost što me grozi Sjedim i gledam kroz prozor, u grudima me stišće Javljam se na telefon Nurque, nema ga više