Jesen u proleće, hladna kiša pada krije tvoje uplakano lice sa našeg prozora nekud daleko dok gledamo za njima, odleteće ptice U našoj sobi sveća treperi gasi se ona gasim se i ja a preko reke večnost me čeka i biću tamo doveka Ref. Odlazim zadnji put sa toga svetog mesta nikad nije draga, vratio se niko heronu nemam dati zlatni novčić nemam čime drugim, plaćam tvojom slikom Talasi plavi beskrajni ljuljaju moj čamac vetrovi žele da se vratim tebi vezala si me lancima od ljubavi pa ko onda vratio se ne bi Ref.