Nova škola, snimamo klasik za trideset sedmu u redu pobedio sam i ovu bedu Nisam otiš'o, džaba ste se nadali setite me se kad vas budu kerberi komadali bočaš izlazim iz podruma i vidim krivotvorene Šmrki je budućnost ali kroz mene ugledaj korene Svi su osetljivi k'o nervi, ti si feniks a skresaće ti krila, ovde prvi je poslednji idi trnovitim putem, ja ću betonom jer sam geto kao Koreja il' makarone s vodom Pa kako da ti kažem, sredina mi nije zlatna plovite gusari al' ovo je Nojeva barka ne vredi lepa reč na vrata pakla kad me čuje gluva soba, pucaćemo kao Balkan Zašto su istripovali da želim da mi gostuju šta je s onim "poštuj da te poštuju" slavi i pevaj noćas jer sam ranjen i zabranjen zaslepljen kičom, gradom hodao sam obezglavljen Čekaj moju grešku pa uključi kameru tražio sam pomoć, a ne tapkanje po ramenu brate, ja nisam lud, svet mi više nije blur godinama nisam pisao jer znoj čuva krv Danas spreman sam na rizik jer sutra tako dobijam nisam im'o ključ, danas vrata sreće obijam vidim ti osmeh, al' su zategnuti odnosi spomeni mi ime, Igor Milošević, gotov si Brate, đavo dođe po svoje, kurva je karma spomeni mi ime i ta pesma će ti biti zadnja na sceni nema para, što bih da bifujem svi se čude gaze mi ponos, imaću samo ime kad umrem Razmisli šta se ceni, nije sve u ceni svi ćete ispod, al' niko više ne stoji na zemlji možda bi se družili kad bi i Šmrki vario možda bi me naš'o kad bi se odjavio Ne znaš da sam saznao i nisam zaboravio Džokerovim osmehom tvoju dušu sam pazario kad igraš igru, s igrom ne možeš da proigraš povećaj ulog, zadrži dah il' smanji doživljaj Zato jebeš tvoju reputaciju moje srce je stalo Kezual mi radi transplantaciju