Ko bi reko da ću otići tako daleko I u ovoj rep igri biti nešto i neko I ako nikad nije teklo ni med ni mleko Samo hladan beton i po njemu lutam kao pseto A sve to je deo moje životne škole I da pitaš me sada nije moglo biti bolje Ja sam nekako znao da sve će doći na svoje Uvek verov’o u čuda sada znam da postoje Ja ih živim samo još da dodam da ih snimim Hodam ulicama sivim negde u daljini Učen da kad pomognem da to od srca činim Odatle isto dolaze i hvala i izvini I u suštini sve je dobro a tek će biti I ulica je uvek ista samo drugi su grafiti Emocije neću kriti pa kako bude I nikad neću prestati da verujem u ljude Nema stajanja samo pravo Istom putanjom I onda kada hodaš tamom I sve što nosiš znaj da nije slučajnost Ovde si sa razlogom pokaži istrajnost Božije si dete ništa ne može ti đavo Veruj mi na reč mi se jako dobro znamo Snaga nek' ti bude ova surova realnost I nemoj da zaboraviš da misliš svojom glavom Ljudi mnogo pričaju a retko nešto kažu Biraj čemu značaj pridaješ i daješ pažnju Kad te život napada odradi eskivažu Ti misliš sve se raspada a kockice se slažu Čovek ojača i kad je izgubljena borba Samo treba biti uporan a ne tvrdoglav Život je reka mutna ili bistra voda U svakom slučaju ja sam kapetan broda Nisam znao šta ću sa sobom od problema Hrana je bila često tema jer je često nema Zbog toga brate danas tvrđi nego stena Našao sam put koji vodi do rešenja I prepreka će biti ali im ne dam da me spreče I dok se zemlja okreće ja ću da se krećem Bilo da te hoće ili da te neće Samo gazi hrabro i pusti neka teče Nema stajanja samo pravo Istom putanjom I onda kada hodaš tamom I sve što nosiš znaj da nije slučajnost Ovde si sa razlogom pokaži istrajnost Božije si dete ništa ne može ti đavo Veruj mi na reč mi se jako dobro znamo Snaga nek' ti bude ova surova realnost I nemoj da zaboraviš da misliš svojom glavom Mnogi ne znaju šta žele osim love Pa ih drugi zaposle da izgrade im snove I svaki dan kažu sebi sutra biće bolje A stvari se ne menjaju jer tako stvari stoje Šaljem informacije uz pomoć inspiracije Na adrese lenjih mozgova bez okupacije Gledaš svoju propast bez ikakve reakcije Previše vremena a nema motivacije A nema tih problema koji sami se srede Ni čoveka koji će ih rešiti umesto tebe U sećanjima scene krv u žilama da slede Odma bacim sve na papir ne dam da me jede Kad veruješ u sebe tada psiha ti ojača Znaj da od toga nema boljeg pokretača Želim ti da stasaš u najjačeg igrača Koji ustane kad padne i nastavi da korača