Da bih došao do sreće, kakva sve će sranja da se dese brate, rođen sam na proleće, a život mi je jesen kiše padaju bez prestanka, al’ umem s tim da nošim se ko beži od pljuska, još više će da pokisne Nekih stvari je dosta, mor’o sam da ih prevaziđem trudim se da se ne nerviram jer toga sam baš prezasićen bio sam sam bez ikog pa sam opstao do sada uvek podneo svaki poraz – bila nepravda il’ pravda Vladam svojim umom, rečima, instrumentalom dovoljno spreman za sve probleme, veruj, nije ih malo i stalno se ističe ta jaka volja u svim tim borbama i mnogima je čudno što i dalje sam na nogama A kiše sve jače pljušte mi po lobanji godine su prošle, mnogi drugovi su se prodali u drugom delu grada i dalje skupljaju se glodari još uvek na istim mestima su klošari i bogalji Strah je u ljudima, i dalje ga ima previše na one jake i one slabe populacija deli se ka cilju usmeri se i ne uspori tempo jer sve što propustiš će otići sa vetrom Ja prošao sam pakao, onda sam se uzdiz’o nikad nisam leteo niti druge sustiz’o nisam nezreo, al’ jesam dete veselo volim život iako mi je mnogo puta preseo A živimo na rubu haosa i pakla i sivilo je životna boja dominantna kada problem baca me iz takta, gledam da ne ispadnem da ne ustanem kada padnem – na to teško ću da pristanem Sutra nikad neće biti kao juče imam osećaj da posle svega brže mi kuca srce pa na grudi stavim ruku – dobro je, nije slabo svaki otkucaj k’o zemljotres koji razbija svaki šablon Drži se, barabo - ljudi viču mi u prolazu opstao sam jer odlučio sam da to moraću u odnosu na prošla, današnja vremena bolja su noge na zemlji – u pobedi i u porazu