Opet ista priča što razdire i kida do juče na slobodu, sad opet u četiri zida i sve se opet svodi na tugu, bol i patnju al' papir me razume, pa mu pričam kao bratu Da mi fali mar ortaka ortaka da srećan sam kad osmeh je na licu malog brata sve mu ja to pričam al' i dalje stoji kamen i ja sam brate čovek, i meni treba rame Na koje ću da pustim glavu kada nadu gubim i hladno je, pa se noću stalno budim tražim plave oči što mi prodiru u srce pogled koji čitam kao slova što su obasjana suncem Al' nema te topline pa mi nedostaje stalno razmišljam o tome zato teško opstajem Bože grešan sam, znam, toga svestan sam da tebe tražim, Bože, samo kad trezan sam Oprosti, iskreno se molim, iskreno se krstim iskreno kroz njenu kosu prolaze moji prsti skreno suzu pustim, šta god da drugi misle jer znam da nisam kao što misle zato što sam iskren Ref. Teško dišem, nestajem, lagano se gubim jer se duplo sečivo zarilo u mojoj grudi gledam jednu svetlu tačku dok bol polako lomi i da opstanem ožiljak nikada neće da se skloni Još željan dokazivanja, neupućeno dete da beton koji gazim brzo će da me saplete pa mi se sve to od glave odbilo bilo prošlo i nikada se nije ponovilo Ja samo želim da opet budem srećan da pravim ortacima i dalje čuvam leđa batalio sam frku, znam da to čudno zvuči kad' kažem čuvam leđa, ne mislim samo u tuči I zašto trošim reči kad malo ko me shvata brate borim se da iskobeljam se iz pakla uz pomoć svetog anđela što otvara mi oči da znam da vredim, da moje rođenje nije zločin Što diže me iz blata, čisti od krvi i zemlje i vraća me na pravi put kad pogrešnim krenem nek' padnu sve zvezde ako ne osvetli jedna preko koje vidim nju, pa je svako veče gledam Tako mi svega ja nisam puk'o i neću to da skontam jer to što imam meni znači više od života da je teško, jeste, nije teško to da priznam i dalje čekam sreću naviknut na pesimizam Ref.