Na mom životnom putu srećem različite profile zaobilazim debile i korake mi prate rime repujem o svom životu jer i drugi tako žive moja unutrašnja snaga otera sve mračne sile A korakom svakim je iskustvo bogatije u trci s preponama preskačem sve elegantnije emocije neću, niti želim da ih sakrijem ja hoću porodicu, ne Ducatije i Bugatije A biće svega, to je ono što mi sleduje al’ fora je da sve to nije ono u šta verujem nego da uzmem nešto svoje da isterujem tad biće kako hoću, kako god da deluje A deluje da biće gusto sa brda iznenađenja život će od mene vremenom tražiti da se menjam ja mogu biti bolji, al’ ići od sebe ne smem kad ne znam ko sam, uvek podsete me moje pesme Na mom životnom putu koračam hodom laganim ja sam podzemlje pa snalazim se dobro po tami s vremena na vreme neki postupci su sramni ali nema šanse, brate, da ću ostati po strani Iz moje perspektive imam opciju da postignem i dostignem taj cilj što kroz vidik se ne prostire komplikujem, dobro, ajd’ da kažem sve to prostije premostio sam stvari, kažu, satro nepremostive Neke ljude morao sam da ostavim za sobom znam da to je život, svakako se nadam da su dobro još od kad sam prohodao, znao sam šta ću sa sobom možda jesam dosta proš’o, al’ nisam svašta prob’o Sa svojom slobodom se ne razmećem k’o nekad sad je neko ludo vreme, ne znaš šta te sutra čeka da prokockam je, brate, znam da baš bi bila šteta pa pre svakog novog poteza se vratim na početak Na mom životnom putu sam dosta prošao solo idem korak po korak, znači slovo po slovo a početak mi se čini kao da je bio skoro vreme leti brzo, sećam se kad je išlo sporo A ima još dosta da se prođe, toga svestan sam da pravio sam dosta grešaka – i neka sam sećam se da nekad sam bio ludi klinja al’ ti život ne prašta i duša je željna mira Na parčetu papira leže napisana slova tu su kao neuništiv dokaz ostvarenih snova jednog mladog Stojanovića – Smoke Mardeljana kuvane na jakoj vatri, uzete iz okeana Živim ih svakog dana, to nikad neću kriti na mom životnom putu su na zidovima grafiti i nikad nisam tripovao da budem u eliti al’ sam hip hop koliko neki nikad neće biti