Moje misli su čista erupcija kad su u dogovoru s rečima moje rime stižu iz svemira i nisam ih čuo na vestima moj život je platno, odraz unutrašnjih nemira tu sliku možeš da nađeš među umetničkim delima Mikrofon čelivam, a možda deluje da ga silim al’ ja ne znam kako drugačije da ti ispričam to što živim moj duhovi su nemirni i traže mi da ih smirim moja duša viče i urliče, zato što neće da cvili Gledam i učim i ta škola u svakoj pesmi je svaki dan je nova borba i svaki je prepun presije u svaki uđem opreznije, što znači da ulazim svesnije pitaš se gde je hip hop – na pravoj adresi je Pričam o svom životu, tu u gradu iz kojeg potičem o ljubavi, borbama, bolu i o tome da znam da proći će pričam o tome kako u inat sudbini opstajem i kako je sreća osećaj koji premalo poznajem Šta mi preostaje osim da nastavim da hodam i da budem dosledan svojim principima do groba moja sloboda je moje najveće bogatstvo i ne očekuj da ću zbog para da izgubim dostojanstvo Kako i zašto – pitanja nikad nisu prestala to isto pitao sam se nekada u svojim pesmama ne prihvatam opciju da ćutim i da ne stvaram da lažem vas u pesmama i da spavam, a da ne sanjam Inspiracija beskrajna i možda previše detaljna osećam kroz vene da mi protiče u rekama za ovo nema leka ni u kakvim apotekama stižem sa stavovima malo šireg spektara