Moje rime doživljavaju svi koji preživljavaju i kada spavaju, panduri sanjaju jer valjaju ustaju kad padaju, kad potonu izranjaju iako su sa ulice, lepo se izražavaju Mnogi se stavovima nadmenim izdvajaju al’ nije fora u kurobečanju i ponižavanju nego odavanju, deljenju i pomaganju i stvarno ne znam zašto tuđoj nesreći se nadaju To nije moja misija, tim se putem ne krećem iako đavo tu je i na svakom ćošku presreće i umem da se oduprem, suštinu pronađem najveća sam sranja pros’o kad sam bio mlađi Ja znam godine mi ne daju da sa mozgom friknem nemam ideale i poštujem principe i naučen sam da u očima prepoznam muku veruj, znaću ko si, samo mi pruži ruku Gledam ljude oko sebe, pratim njihove signale pa dušmani ne mogu da mi rade iza đale jer na voždovačkim ulicama sticao sam znanje ko je za šamare, a ko je za poštovanje Pa sad prepoznam čoveka, osetim i smrada nanjušim i akciju u kojima se pada ja sam navik’o na bol i znam šta je beda ali gore gledam i kad pada kamenje sa neba Ovde ne postoji pravda, odavno je nema gledam narod koji robuje u logoru sistema sve gora su vremena, pohlepa preovladava u paktu je sa sujetom da budu veća stradanja Zlo se time hrani, al’ nikad se ne zasiti i ako se ne držimo, sve će nas pregaziti jer samo pravi ratnici snađu se u mraku zato moraš dati poštovanje ovom bratu