Sav izgubljen od nekog staračkog straha i tuge pred ogledalom sam optužujem sebe i druge Kao bolesnik pod punom narkozom ja tonem u neki teški mrak kao pod nekom dubokom hipnozom vidim da klonem, da nisam jak Ref. Ogledalo se brzo krivi i slutim svoj pregažen lik i više mi se baš ne živi ranjeni lav ispušta krik Sve jeseni k'o da kucaju kišom na vrata i stežu me nekom ledenom omčom oko vrata A bliži se kraju propala drama zavesa pada, poslednji čin glumac će sići sa reklama u nekoj rupi ljuštiće džin Ref. Ni ispovest nema mesta da bude i stane sve govori samo noć može meni da svane Hej, režiseri te moje zle sreće ja honorara se odričem svog više mi ništa pomoći neće ni psihijatar, ni lažni Bog Ref.