Mislili su oni priko brzo da nas sruše Pričali su biće lako, da smo mi bez duše Šokačko nam srce nije sa svog praga dalo Još i danas čvrsto tuče, nikad nije stalo Nije meni što se stari snovi snivaju Već je meni što se tuđe pisme pivaju Sa čardaka naših slavnih pisme više nema Ne čuje se, još je tiša na nju uspomena Ej Slavonci vratite se više nek' nas ima Ne treba vam tuđe nebo našeg dosta ima Zauviek će uz vas uvik biti Srijem, Banat i Bačka Tamburicom opivana tri srca junačka Nije meni što se stari snovi snivaju Već je meni što se tuđe pisme pivaju Sa čardaka naših slavnih pisme više nema Ne čuje se, još je tiša na nju uspomena Ne čuje se, još je tiša na nju uspomena