Od kada si, sine, otiš'o iz sela od tada je naša kuća opustela ja ostala sama u četiri zida nikad mi se tama s' očiju ne skida Čet'ri zida gledam stara niko vrata ne otvara drugovi ti ne dolaze i devojke ne prolaze Nikad sana nemam, noći su mi duge srce puno bola, tereta i tuge na belom danu, majci lako nije noći su mi, sine, teže i strašnije Kad se celo selo smiri srce mi se uznemiri čekajući zoru, sine noć je duža od godine Sve će, sine, proći, ti se kući vrati al' ja ne znam da l' ću živa dočekati ne znam da l' ću moći tugu da prebolim a za tebe, sine, sudbini se molim Suze lijem preko lica da l' ću videt' svog jedinca još kad bih ti reči čula makar odmah preminula (2x)