Vreme samelje u prah očas odnese ti vetar sva dosadašnja dela tražiš novi početak Jer proizvod osećanja koja nisu dala mira sad su samo hrpe plastike i šarenog papira Niko neće ih za dinar nikad nisi bio priznat dokazivanje predstoji k'o da više nema Iza brda pročitanih knjiga truda,pretrčanih milja padaš, samopouzdanja nivo ekstremno je nizak Kao nemoćni starac od ljudi bežiš u sebi ali, tamo je već haos ludiš, u glavi je nered Kad sve poteze drugih ti pamtiš kao fiks ideje bolna sujeta curi na papir truje tvoje pesme Tako crne na belo te tvrde reči, odraz tebe bi celom svetu bile samo dokaz tebe Gužvaš tabak po tabak u kantu bacaš, nek' bacaš za svetlom džaba ti tragaš kada sama svest je mračna I žarišta su hladna gde je buktala vatra oko sebe širiš gadan teškog poraza zadah A na velika vrata već kuca zli duh očajanja čudo deli se do spasa preostaje samo nada Ref. 2x Nema maestra iz pravog remek dela šta će ostati za tobom teško da je ova pesma Teško da je ovaj refren teško da je nova strofa biće da je onaj kome putokaz je tvoja stopa Bez daha biješ, nemo gledaš započeto delo što na nulu svodi vrednost tvoga opusa celog Budi svestan da si svedok priželjkivanog čuda kreacije vreme počinje od tog trenutka Drugačije konfiguracije boje zvuka bogatijeg od ranijeg tvog životnog iskustva Orkan emocija koji svet pred sobom je zbrisao pa iznova sazidao u sasvim drugi smisao Na planine te digao tamo nazireš prostranstvo put u monumentalnost preko odricanja konstantnog Meša ljubav i hrabrost sa neizvesnošću i strahom prvi korak novom stazom obasjanom tvojom vatrom Ne izostaje napor sve je prirodno i lako instikt postaje zakon ti veštiji svakim satom Džaba mozgao si stalno ispunjavao platno planom već je zapisano davno u genima proročanstvo Ref. 2x Glavu gore, ulicu pod noge dajem krv, suze, znoj čuvaj osmeh za posle borbe svet je tvoj, sine moj