Može li pesma biti vesnik otrežnjenja, buđenja k’o ranom zorom krik prvog petla K’o duga preko neba iznad potopljenog sveta poput knjige gde piše sve što ti tada treba Ne znam, ali znam iz prve ruke, tebra nisu neophodna sredstva da bi bio srećan Ni ključna komponenta da budeš dobar leča nisu neophodna sredstva ali treba biti Svestan, svestran, vredan i spreman da slušaš prave glave – ako padneš ipak opet da pokušaš Pravo kroz vetar marš u ritmu srca da sve od sebe daš od odlučnosti da pucaš Jer čovek je smrtan a čelik zarđa uvek isti ishod puta samo pitanje trenutka Nije nikako razlog da se bude malodušan još manje opravdanje hrane za zloga vuka Ref. 2x Nemoj da odstupaš moraš da pokušaš osmisli, odlučan sve od sebe da daš I nemoj da popuštaš iskreno pokušaj do pola postupak ne vredi ništa, baš Oblak gusti, smrdljiv kruži, guši, ti se trudi jer od sranja se ne beži to se već moglo čuti Veruj, da u trci toj ne završiš u rupi gde noge ćeš da skršiš teško ćeš se izvući Ne odlazi sve zalaži se i napred vuci ne ogovaraj dogovaraj i ruka ruci Ako desi se da greši se ponesi se ljudski pa ne slavi neuspeh bio tvoj il’ tuđi Nego se odupri borbenu himnu odvrni i dvaput jače udri po problemima i muci Nikad ne daj da te lože neki zabavljači glumci nema radosti u gudri samo: mladosti u humci Roditelja u crnini jauci i pogled tužni na noge su te digli makar njima se oduži Zato probaj da osvetlaš ime k'o primer da služiš da se čovek neće prodati predati ni povući Ref. 2x