Ne zabušavam uspavan pokušavam uspravan sam il' u grupama da živim po šumama Pod opsadom dušmana braća su mi huškana puškama, njuškama svojim vode skrovištima mojim Toga se ne bojim, jer se borim od kada postojim ožiljke ne brojim jer kamenje i motke Samo tuku koske stisneš zube kad se slome budeš bolje posle prođe, odmah pokret Laži mnogo gore bole more kao da si proklet k'o da preko kože tvoje sloj je kužne, crne smole Na koju se opet lepi tuđa bolest to ne mogu da speru s tebe reke sveže vode Ipak, kuda god da odeš od svoje si lože u šumi si rođen istim instinktom si vođen To ne može da prođe dok veštački Pavlovljev naučeni refleks kada više nema veće zverke Za eksperimente nestane dok trepneš ovaj kraj majke Zemlje je tvoje okruženje Uspomene, opomene oblikovale su gene život kad ponese na zapad, istok, jug, sever Možeš kraj da napustiš al' on neće tebe pa ne možeš da smetneš s uma refren pesme setne Pošto jeste zavijanje na mesec daljina zebe, grebeš kroz smetove snežne Tvoja mantra, tvoja snaga od vraga brana zadnja vučija patnja otvara ti vrata (k)raja Gde zeleni je pašnjak voda hladna, mlada stada i nema drugog traga osim prijateljskih šapa Ref. 2x Iskrvario je dan sam vraćam se na kraj čeljusti su gladne prazne po telu su rane-brazde Ako srce klone, stane kad se oči sklope same bljesak otima od tame da trajem okružen (k)rajem