Kiše padaju evo već stoti dan smišljam oblake i kako da oteram prizivam vračeve drevnih vremena da zajedno sa njima otpevam Molitvu za sunce makar neonsko samo se bojim da ne pokleknem i promuknem na ivici sam snage Ref. Hvala vam na višku inspiracije u mom gradu je glupo voziti skejt ja sam fabrička greška generacije dovoljno pametan šteta previše slep moji su drugovi biseri rasuti zauvek Sanjam talase obalskih mirisa i parče neba gde je mesec uvek pun mesto na kojem više neću biti usamljen niko nikad neće moći da mi oduzme Stvarno se bojim da se neko ne usudi i pokuša da me probudi da dirne prljavom rukom u jedino što je ostalo pucaću u grudi Ref. 2x