Jednom kad potrčim kroz ogledala ne želim da vidim nikog koga znam ni jedan vetar neće moći da me pronađe Svu svoju ljubav, ponos i nadanja daću na poklon pticama da makar one odlete tamo gde ja ne stignem Stvarno je bila poslednja kap kad ste u mene prodrli zubima stajao sam više nego začaran kad je stigao eho vaših glasova nije mu ništa, samo se folira Skriven od noćnih patrola stajao sam tako vi ste, umrljani krvlju kamuflirani blatom svi se smejali tuđem porazu Trulih zuba pobeda bitno je da neko aplaudura ma šta je laž, samo kriva istina Nema ničeg što može da zaboli kao kad pukne blam a ti tvrdiš sasvim sam da si nedužan Metak u čelo to ne bih bio ja