U rano jutro opet budi me dan Iako nemam razlog nastavljam Vetar mi skače po prozoru Rekoh dobro još sam tu Napolju divlje zveri urliču Čekam da pređem ulicu I dok u ritmu pesme koračam Iza leđa prošlost ostavljam Betonskom rekom plovim, odmičem Udišem izduvne gasove Usput ću nešto da pojedem Pa niz uglančane pločnike Dole u gradu ljude susrećem Osećam hladan vetar probada me Opet i opet sa mnom nemir je Hodam, jesen dobuje U studenjaku opet gužva je Utapam i ja svoje korake U “Sonji” uvek neko čeka me A onda opijeno svitanje