Noć kada putujem ka raskršću mitskom Od sopstvene senke veći i jači Odvajam javu čeličnim stiskom Dok me ta pesma rečima svlači Na raskršću pohaban kofer čeka U njemu gitara i bluz kometa Otisak dlana iz prošlog veka Brazda života ni trideset leta U koferu je i njegov šešir Otmeno prašnjav oreol taman Paklo cigara za ceo svemir Uvlačim dim, zvezda sam gladan U noći kad putujem sporo kô jauk Noć i nije zgužvana stranica Na raskršću mitskom ubraću pamuk I nikuda dalje, poslednja stanica