Kulu gradim, vihor je obara trešnju sadim, ona ne behara ružu berem, trnje me ubada bašto moja bez sunca i hlada Što će meni od kamena kula što će miris ruže iz zumbula što će trešnja da mi behar daje kad se draga za drugog udaje Zoru čekam, zora ne svanjava sunca nema, neće da granjava bunar kopam, bunar mi se ruši pjesmu pjevam a suza me guši Što će meni bunar voda živa ko će na njoj lice da umiva što će sunce jutrom da se javlja kad me moja draga zaboravlja Vranca sedlam da se na put spremam kud se spremam, kad djevojku nemam prsten kujem, njoj ga neću dati moj prstenu pust ćeš mi ostati Što će meni vranac ko oluja u gori ga rastrgali vuči što će prsten sa sedam dragulja kad ne blista na njezinoj ruci