Tu sam sretan di čujem djevojačke pjesme ležim u sjeni hrašća pijem hladnu vodu s česme pod pendžerom di snaše sviraju tamburaši di se uprežu čilaši i znaju me svi salaši Di gori ona lampa di onaj đeram škripi tu će mi duša skončat tu su mi dani lipi di drag mi je kirvaj sijelo, prelo i rakije vrelo di živim ko bećar pa me znade svako selo Tu sunce polje kupa tu mi je jedini dom tu kosti mojih predaka sanjaju slatkim snom ne mogu to opisat' ne bih drugdje znao disat' od tuge bi umro da ne mogu žito mirisat' Da ne vidim svog šora ili svog sokaka prije nego sklopim oči još jednom prije mraka tu me napravio ćaća tu me mater slova učila ako budem moro otić' tu ću se vratit' ja Di je moja njiva moja šljiva moga konja griva moja krv živa di rijeka Bosut pliva i pale svijeće za heroje što su ginuli za boje na ponos i čast imena Slavonije moje Ref. I kad poželiš se ravnice dođi u Vinkovce sve moje ceste su davno zarasle stojim na pragu vrata Hrvatske zovu te, zovu, ravni slavonske dođi u Vinkovce Veličam slike svete što sam slavonsko dijete od glave do pete pa mi iz grla pjesme lete rodnom kraju, mome milom zavičaju di me ljudi znaju a zvijezde di ljepše sjaju di se nebo ljepše plavi Di su osjećaji pravi i na najbolji mogući način di se slavi a rakija grebe k'o slama druga već ide sama niz grlo u vene svaki put kad pisma krene to je moja Slavonija to ti je moja ravnica Razigrani vranci svud okolo živa dica pa kad svirne tamburica ljepše od cvrkuta ptica lakše je prebolit' bol onda postane sitnica tu ti je moja dika svako drvo iz šljivika Ljudska mašta ne bi mogla smisliti ljepših vidika i kad ne bude me više kad napustim tu idilu ljubit' ću u raju prelijepu slavonsku vilu Bogu smo dragi mi Hrvati pa ću molit' da me vrati Još posljednji put da gledam dok se žito zlati a kad me opet gore vrati zahvalit' ću mu prvo što nam je dao komad zemlje što je za sebe sačuvo Ref. Poštujem svakoga al' se nikoga ne bojim osim dragog Boga jer je razlog što postojim što me ima i živim da dičim se imenom tvojim nepokoreni grad na vratima Hrvatske stoji Kližu mi suze po licu dok slušam tamburicu kad prsti taknu žicu ne dirajte mi ravnicu al' sinovi tvoji Slavonijo sad te paze i nikad više tuđe noge neće da te gaze Ginulo se prelagano previše mama je plakalo predugo je raj na zemlji ličio na pakao palili su naše šume mi smo ih opet zasadili rušili su naše kuće mi smo ih opet izgradili Ubijali su moj narod al' smo ostali na svom da branimo svoj dom jer volimo svoj dom i vjerni domu svom kad sokolove zove Slavonija majka pjevat će se riječi ove Ljubi svoje, boje srce slavonsko je rakija u krvi jer volim ljude svoje ta svečana oda svira svetoj zemlji roda jer plaćena je krvlju dok se sanjala sloboda Ref. Sve moje ceste su davno zarasle stojim na pragu vrata Hrvatske zovu te, zovu, ravni slavonske dođi u Vinkovce