Gledam moj grad, gledam zivot u njemu gledam gde sam ja u, u tome svemu u gradu, u gradu gde polako gubim nadu neki smradovi sa strane hoce da ga ukradu Da stvore svoj presto, svoje celicno mesto zavijaju sirene, ljudi stradaju cesto svaki dan, svaki dan i, i svake noci pitam se da li ce to jednog dana proci A citulje se pune, i pune i pune gadjaju nas bombama kako im dune gledam sve to ne mogu da se smirim da li cu jos neko leto da dozivim Ali znam da jednog dana bice bolje treba stegnuti zube i imati volje jer nas grad je jak cak i kada pada to je veliko srce, Beograda Ja molim se da sve ovo stane i molim se za bolje dane da zaleci sve rane i prestane sve samo da bude bolje ja molim se Setam se ulicama gledam moj kraj nekada je to bio pravi raj sada nema nigde nikog, cujem sirene opominju da se u skloniste krene A gore po nebu avioni lete prete, izbacuju rakete pitam se zasto, sta smo Bogu krivi sta ce biti, pricace ko prezivi I gledam onda gde su moji drugovi njima se sada pune vojni krugovi svi oni sanjaju neke bolje dane kad ce ovo ludilo jednom da stane Da svane njima i da svane meni valjda ce sve jednog dana da se promeni i ako nas ruse mogu samo da ga puse nikad nam nece oduzeti duse Ranije sam jedva cekao da dodje leto sada gubi se sve to, nastaje je geto i sad kad sunce sija nastupa tama meni to ne prija, ne znam sta ce biti s nama I cak kad je dan ovde sve je crno samo vidis kako se sa neba spusta zrno negde tomohavka pada, pada pitas se da li ce neko da strada I tako svaki dan nove zrtve opet neki ljudi ispracaju mrtve i svi se nadaju nekom boljem vremenu kad bi samo mogli da napravimo promenu Da bude malo bolje, malo bolje treba stegnuti zube i imati volje jer jaki smo mi i kada nas ruse nikad nam nece oduzeti duse