Krenem, nikud ne idem pokušavam da dodirnem istinu jer kasno je kada pomislim da naše reči nikud ne vode Puštam glas da me ne čuješ prilazim da me ne vidiš iskrenost je suviše farse i onda kada patim jasno je da kažem dobro je Ref. Previše reči, nikad istina (uspori, priznaj sebi) gde god da kreneš svet je pustinja Previše reči, previše ćutanja (uspori, priznaj sebi) previše reči a jedna istina Lagala bi da ne brineš lagala bol da zbrišeš lice bi da ne skineš maska koja više ne skriva i nikada nije ono što je pokazivala Ref. Previše reči, ni malo kajanja previše reči, a dolazi nam kraj