Oj majko, ne daj mene u te kočije upregoše konja draga, al' ga tuku, gle mila majko ne daj mene u te kuće zle oj majko, srce moje odmah pući će Mila majka ne sluša me, pušta ruke dve mila majka dala me je, misli, sreća je koga sada ja da molim da mi pomogne da me odvede, dragom povede i skloni od bede Krenuše kočije, ja u njima, suze oblile krenuše konji meni dragi, al' u nevolje crno polje svud se širi, sunca nestade oj Lolo moj pomozi, pođi po mene U kišu slilo se, Dodola čula me kad molila sam je da peva uz mene Oj Dodo, Dodole, kapi drage tvoje, prejake slomile su Dodole, bič za grive srebrne oj Dodo, Dodole, nek si bar konja spasla rane derane, oj Dodo, Dodole Ču Lola da me majka u zoru dade sevnuše oči čarne, na kolena pade ciknu duša, drhte ruke, al' uze kuburu napunio, zajahao, pravo u šumu Ide Lola, jaše svoga konja šarena ršće šarac, nebo seva, zasija ruka u njoj kubur, nišani, ču se metak ljut a u našoj kočiji ćuti prazan muk Konj ranjen je, griva krvava pogno glavu je, trese udara Oj Dodo, Dodole, kapi drage tvoje prejake nek operu ga, Dodole, te grive divne srebrne oj Dodo, Dodole spasi bar konja sjajna rane derane, oj Dodo,Dodole