Stojim pored praga prohujale sreće gledam kako vene i lišće i cveće usamljena klupa još u parku stoji na njoj su me prsti milovali tvoji Ref. Brzo prođe naša sreća ne znam šta se s nama zbilo volesmo se ljubismo se al uzalud sve je bilo Spajali smo nekad i dane i noći kleli se da ljubav nikad neće proći al te nežne reči i moje i tvoje odnesene vetrom ko zna gde sad stoje Ref. Sad je tako pusto mesto naše sreće preko njega vreme stranicu okreće zaboravu osta da nečujno pada preko naše sreće preko naših nada Ref.