Od dvoje srećnih, tužna smo priča sad al´ drago mi, da se sretnemo ponekad sa starim društvom, s vremena na vreme nađeš se, da bi pitala za mene Ako su ti rekli, da te još volim ludo nisu te lagali, nisu sigurno ako su ti rekli, kako provodim noći to su ti rekli, da mi nema pomoći Ref. Pokloniću svakom sudbinu svoju neka je uzme ´ko poželi pokloniću sa njom i ljubav tvoju datum, dan i sat, kad smo se sreli Na kraju priče, tuge se pamte, znam jer, uvek je ne´ko nekome suvišan al´ još zaboli, kad drugovi mi jave to da si ti za mene pitao ponovo Ref. 2x