Znam da znaš kako je kad sve daš pa ti neko izvuče tlo pod nogama znam da znaš kako boli ovaj nož u jakim leđima Al’ ja neću da te krivim umem da preživim i da preseku mi san ne, ne mogu da te krivim kada pogasiš sva svetla tebe plaši dan Ti svakako si moj ti si moj, ti si moj od prvog pogleda i trena znam kom pripadam k’o žena Ti si moj, ti si moj ti si moj sebi nisi bio jak zato ostavio si mi mrak Ja sam ti, miko, ti si ja tako rekao si lako jer je istina treba mi onaj čovek sad koji znam da sme u oči da me pogleda Jer ja neću da te krivim vidim šta je ispod svih tih zidina ne, ne mogu da te krivim to je samo ta latentna inhibicija Zaboravi na druge sve što pre mene si znala neću da te povredim nemoj ni da razmišljaš Zato bole dugi sati zašto ćutanje da shvatim kad sam jedina koja bi razumela sve Al’ ne želim da te zovem niti ikoga da pitam to je samo naša stvar naša pesma i naš ritam Zašto prema meni tako sve što želela sam ikad je da te volim kao niko nikad