Malo mi je falilo da napravim sranje dokle više, dušo da pališ se na guranje Nemoj da si lakoverna nisi više mala na ispitu zrelosti baš si nisko pala Oduvek si želela nekog poput mene a u svojoj glavi misliš da sam smrt za žene Nemoj da si blesava nije tako, mila što od mene uporno ti praviš debila o ne (o ne) o ne (o ne) Sve je komično i ironično i ova scena ka' da je ispala iz nekog filma Vudi Alena Glupi vic bizarna sala pitam se za koliko njih si znala Gledam te dok skupljaš krhotine s poda i mislim o, Bože, kako je zgodna Ležim paraliziran nemoćan, sjeban umirem, možda za minut možda sedam U glavi mi se nekim čudom bistri pija san vino a posle toga viski A ti ka' i uvik pila si porto ne znam u kom trenu si mi mogla usut otrov u čašu Ko će ga znat' zadnja stvar na koju bi misija moglo je bit' bilo kad metalni okus u ustima jasno-arsen U zraku još ćutim tvoj parfem "Poison", sićan se bleda i onog vikenda kada sam ti poklonio njega Zvono je na vratima miruj, otići će nek' misli da nema nikog kod kuće Al' ideš i otvaraš čujem smijeh, stižeš vidin noge i poznate čizme Takve ima moja žena i više ne vidin ništa i više me nema