Jutro je ovde kao pesak sivo Nebo crno kao najcrnje vino A sunce bledo je kao mleko Sreća te čeka negde preko Srusili su naše snove, zgazili su svaku nadu Niko više se ne smeje u mom Beogradu U ovom delu sveta proleća nema i to mi smeta U ovo vreme ludo ostati ovde je pravo čudo Gorak je ukus u ustima i snage nemam u prstima Seče me nešto u grudima jer ne znam šta je to sa ljudima Zašto srušili su naše snove, zgazili nam svaku nadu Kad niko više se ne smeje u mom Beogradu U ovom delu sveta proleća nema i to mi smeta U ovo vreme ludo ostati ovde je pravo čudo Kako ostati častan u svetu prevaranata, ide mi pena na usta Od nemoći mozga da eliminiše glupost, na bolest kidiše Da moje dete može lakše da duše, uuu loše nam se piše Boga u nama sve je manje, a zla sve je više i više U ovom delu sveta, u ovoj zemlji, u mome gradu Polako gubim nadu u Beogradu Zato što proleće na moje rame više ne sleće Tražili smo nešto veće, a izgbuili smo sve iz vreće Ljubav i dobrotu, ljudskost, poštovanje Veru i mudrost alarmantno je stanje Mnogi već davno nađoše izlaz preko Sve više mojih prijatelja živi negde tako daleko Neće da gledaju duhovno-moralni pad vratite osmeh u moj grad U ovom delu sveta proleća nema i to mi smeta U ovom delu sveta proleća nema i to mi smeta U ovom delu sveta proleća nema i to mi smeta U ovo vreme ludo ostati ovde je pravo čudo U ovom delu sveta, milion problema, raspad sistema, nema rešenja