Na kolajne je nosila slovo Od svojga imena Kraj njega je obesila srce Ko ni otpirala Va njin je bila moja slika Ku je ona spravila Od judi i od svita Ju je čuvala Kad san va vojsku ja hodil Ona je dugo plakala Pramen mojeh vlasi Va srce na kolajne je stavila Ku ni znimala ni kada spi Aš me je verno čekala Jubav moju sobun je nosila Na kolajne je ona bila Kako da san ja Kolajnu je stiskala Za na svete niš ne bi je dala Pokle san moral poć va svet Aš se drugo ni moglo A srce na kolajne je prazno viselo Ona čekat ni mogla Za drugega je šla A srce moje s kolajne je Va pravo srce premestila Jubav moju Srce moje još na kolajne visi Nikad nikemu ona to ni otkrila Leta greju ko da ih vetar nosi Da se vrnem ja bi mi oprostila