Grudi me bole, čežnja ih para velika rana u njima živi zar je ljubav, zar je ljubav morala baš tako u nepovrat da odnese sreću Zato nikad ja prestati neću da proklinjem jednu ženu da proklinjem ljubav njenu Drugog je htela, pa nek' ga ima neka se nikad ne seti mene sad moj život, sad moj život nije više njen sve sto osta to je samo moje Dosta srce trovao sam svoje zbog neverstva jedne žene zbog pakosti duše njene Sreću sam hteo, a nađoh tugu i posle svega ostade prošlost kad je davno, kad je davno ona bila moja zar umrla ljubav da me seća Da je nekad postojala sreća u lažima jedne žene u osveti duše njene