Od početka na ovamo sve se menja neprestano zato mnogo snage treba da se krene sve do neba Kad mi duša spusti jedra kad pegazu klonu bedra eto meni crne ptice crne ptice zloslutnice Soba prepuna knjiga kutija mala što svira gledam prastari svod u oku olovni san zri Misli lete sve dalje blistave, nestvarnih boja gledam kitnjasti ram na slici prašnjavi lik Čarobnim dvorcima žurim orgulje čujem u tami pastir u frulu svira opet novi se rađa dan Zove me nestalo vreme muzika opojnog vina čujem i zvuk klavira nebo praznuje ovaj san Žena usnulog lika teška mi otvara vrata čudni osećam strah kraj sebe ne čujem njen glas Mnoštvo nestvarnih lica slike mi stvara iz priča dok je dečiji svet još davno sanjao svoj san Mekani zvuci klavira ona tu muziku svira oči joj čudno sjaje to sa prašnjavih slika znam Pogled joj uzalud tražim tuga me muči i slama oči joj krije tama sve je nestalo nekud već